Prvi Brenduzetnica meet up – leto 2025.

Kada sam kreirala Brenduzetnica program, sve što sam želela bilo je da stvorim prostor i zajednicu za žene koje ne traže samo još jedan online kurs, još jedan biznis savet ili još jednu check-listu. Želela sam da ponudim nešto što je i meni falilo – sigurnu bazu, podršku i mesto gde svaka žena može da dođe autentična, ranjiva, ambiciozna, zbunjena ili hrabra – i da bude dočekana sa razumevanjem. Brenduzetica je više od programa,  to je koncept koji preduzetništvo spaja sa ličnim razvojem, jasnim strategijama i hrabrim odlukama. Posle tri meseca zajedničkog rada, 40 žena iz prve grupe programa okupilo se u vinariji Veritas Ćuković da nazdravi svom rastu – uz vino, osmeh i pregršt podrške koja ostaje i nakon poslednjeg modula.

Prvog aprila 2025. godine, 40 žena zajedno sa mnom započelo je tromesečno putovanje ka boljoj verziji sebe i otključavanju sopstvenog potencijala. Svaka žena je došla sa različitom pričom, ali sličnim osećajem: da može više, da zaslužuje bolje, i da nije sigurna kako da do toga dođe. Brenduzetnica je bezbedna zona u kojoj prvo učiš kako da postaneš oslonac samoj sebi. U kojoj razbijaš naučene obrasce, prepoznaješ sopstvene kočnice, menjaš narative i gradiš temelje koji ne zavise ni od tržišta, ni od tuđih očekivanja – već isključivo od tvoje jasnoće, tvoje autentičnosti i tvoje volje da sebi kažeš: “Sad je vreme.”

Kroz ta tri meseca, korak po korak, skidale smo slojeve koji nisu naši, učile kako da budemo dosledne bez pritiska i  prisutne za sebe bez osećaja krivice. Svaka žena je u program ušla sa svojom pričom – neke bez jasno definisanog cilja, ali sa ogromnom željom za promenu; neke sa godinama iskustva, ali bez fokusa; neke iz čiste znatiželje, a otišle su sa osnaženjem koje nisu ni slutile da će pronaći.

Upravo zato je završno druženje u vinariji Veritas Ćuković bilo mnogo više od običnog susreta. Bio je to simbolični kraj jednog procesa – i početak nečeg mnogo većeg. Potvrda da zajednica postoji, da žene mogu drugačije, da rast može biti nežan, ali stabilan. Bilo je to slavlje svih “ne mogu” koje su postale “mogu, ali biram kako”. I to je suština Brenduzetnice – da znaš da možeš, ali da više ne moraš sama.

Za neke žene, ovo je bio prelaz ka samostalnom daljem razvoju – odlazak sa sobom kao jasnijom, svesnijom i sigurnijom verzijom sebe. Druge su odlučile da nastave kroz novi program Zona rasta i uđu dublje u proces razvoja svog brenda, sada kada su temelji postavljeni iznutra. Jer istina je jednostavna, i naučile smo je zajedno: tvoj biznis ne može da raste na pravi način dok ti sama ne porasteš.

Bez unutrašnjeg sklada, svaka strategija spolja ostaje samo forma. Bez jasnoće ko si, ni najjasniji plan ne vodi daleko. Zato je lični razvoj u srcu svega što Brenduzetnica jeste. Onog trenutka kada prestaneš da trčiš za tuđim standardima i počneš da gradiš iznutra, tvoj brend dobija snagu, dubinu i autentičnost.

Tokom meet-up-a nismo samo slavile – stvarale smo. U okviru radionice “Etiketa mog rasta”, svaka od učesnica imala je priliku da se poveže sa sobom na dubljem nivou, daleko od svakodnevne buke. Na prazan kanvas stavile smo jednu reč – onu koja za svaku od nas simbolizuje rast, promenu, novu sebe. Oko te reči gradile smo lični vizuelni svet – kroz crteže, simbole, kolaže, poruke. To nije bila samo kreativna vežba, već trenutak u kom se sve ono što smo prethodna tri meseca učile, odjednom spustilo u telo.

Pored radionice, uživale smo i u pažljivo odabranoj degustaciji vina iz vinarije Veritas Ćuković – grašac, sauvignon blanc, merlot, rose… Svaka čaša je bila povod za još jedan razgovor, osmeh, razmenu iskustava. Dan smo završile deljenjem utisaka o programu – rečima koje su dolazile iz srca, često uz suze zahvalnosti, ponosa i olakšanja.

U prelepoj atmosferi između vinove loze i tišine brda, uz čašu vina, osmeh i iskrene razgovore, obeležile smo kraj programa Bolja ti. Ali ne kao kraj u klasičnom smislu – već kao početak jedne nove verzije sebe, verzije koja zna gde ide, zašto ide i kako da uživa dok ide. Za mnoge od nas, ovo je bio trenutak za refleksiju, zahvalnost i tiho priznanje sebi: “Ja sam drugačija nego pre tri meseca.”

Jer Brenduzetnica nije samo prostor za znanje. To je prostor gde se emocije ne sakrivaju, gde ranjivost nije slabost i gde se slavi svaka verzija tebe – i ona koja tek kreće, i ona koja zna da je već mnogo postigla.

Živeli!